Da li su aplikacije za navigaciju savršene – primer Google Maps
Zašto služe aplikacije za navigaciju?
Osnovni ciljevi uređaja i aplikacija za navigaciju koje koriste pametni telefoni je da dovedu vozače do tražene destinacije i da im olakšaju snalaženje kroz saobraćajne gužve.
Postoji mnogo aplikacija (da pomenemo samo Google Maps, Waze, Apple Maps, TomTom, HERE We Go, Sygic) koje rade na pametnim telefonima. Sve se one zasnivaju na istom pristupu – prikazivanju tačne i najbrže rute do definisane adrese. Osim osnovne nude i dodatne funkcije kao što su terenski pregled mape, izbor načina putovanja, mogućnost online i offline korišćenja, glasovnu podršku, street view, slike vezane za traženu lokaciju, itd.
Ako gledamo istorijski razvoj uređaja za navigaciju, primetno je da su za vrlo kratko vreme evoluirali od softvera za GPS uređaje bez pristupa internetu, pa do današnjih naprednih uređaja i pametnih telefona koji sve potrebne podatke dobijaju sa udaljenih servera.
Aplikacije za navigaciju nisu bezgrešne
Treba iskreno reći da ne postoji aplikacija koja je uvek 100 posto tačna. Vozači koji ih često koriste na svom primeru znaju da navigacija može da usmeri u pogrešnu ulicu ili direktno u najveću gužvu.
Da bismo razumeli zašto se to događa, mora da znamo kako ove aplikacije rade.
Princip rada aplikacija za navigaciju
Mobilne aplikacije prvobitno su se oslanjale (i još uvek se oslanjaju) na senzore koje prikupljaju podatke vezano za saobraćaj. Ove uređaje su postavile državne institucije širom sveta.
Drugim rečima, koriste zvanične izvore da generišu ne samo rute, već i procene koliko vremena treba da se stigne od tačke A do tačke B.
Ova metoda ne postiže veliku tačnost, zato što se trendovi u saobraćaju računaju na osnovu istorijskih podataka, a ne na informacijama koje se dešavaju u realnom vremenu.
Ali, 2009 godine Google je uveo veliku promenu, izgradio je nov sistem koji prikuplja anonimne podatke sa uređaja koji koriste njegovu aplikaciju Google Maps. To se naziva crowdsourcing.
Drugim rečima, Google koristi senzore koji se nalaze na mobilnim uređajima koji koriste operativni sistem Android da bi video koliko se brzo automobili kreću.
Koristeći složen i sofisticiran algoritam, na osnovi ovih podataka on može da generiše i predlaže najbrže i najbolje rute koje izbegavaju saobraćajne gužve.
Svaki Android uređaj koji koristi Google Maps je postao izvor informacija, a što je više telefona na ulici, Google dobija više podataka. Tehnologija mašinskog učenja pomaže u proceni vremena putovanja i predviđa za koliko vremena ćete stići do odredišta.
Ovaj pristup značajno je povećao tačnost u navigaciji zato što je količina podataka koja se koristi veoma velika.
Pristup još većem broju izvora se još više povećao 2013 godine kada je Google kupio svog konkurenta Waze.
Waze koristi sličan pristup, ali kao izvor informacija se oslanja na svoju veliku zajednicu klijenata. Njegovi korisnici su ti koji prijavljuju saobraćajne gužve, nesreće, crne tačke na putu i još mnogo toga.
Ukratko, offline GPS mape imaju najmanju preciznost, dok je Google-ov crowdsourcing - model prikupljanja podataka sa Android uređaja, tu preciznost značajno poboljšao.
Ali ni Google Maps nisu savršene
Kada već znamo sve ovo, postavlja se logično pitanje kako to da aplikacija još uvek nije 100 posto tačna?
Odgovor leži u zapažanju da ovakav način kombinovanja istorijskih obrazaca u saobraćaju sa realnim vremenom je zapravo mač sa dve oštrice.
Sistem može da izračuna promene u saobraćaju procenom mogućih usporavanja izazvanih saobraćajnim gužvama (broj automobila na putu i njihova brzina kretanja u određeno doba dana), ali ne može da uzme u obzir nepredvidive događaje kao na primer saobraćajne nesreće ili vremenske nepogode (sneg i led na putevima, poplave, jaki vetrovi, oluje, orkani, itd).
Prikupljanje podataka sa Android telefona teoretski bi trebalo da bude bezgrešno, ali izuzetno je lako prevariti ga.
Nemački umetnik Sajmon Vekert je uradio svojevidni eksperiment i performans nazvan "hakovanje Google Mapa", gde je upotrebio 99 pametnih telefona koji su koristili aplikaciju Google Maps da stvori lažnu saobraćajnu gužvu. Jednostavno je šetao te telefone u kolicima i aplikacija je bila trenutno ažurirana netačnim podacima, a vozačima je sugerisala da izbegavaju ulicu u kojoj je „parkirano“ 99 telefona, zato što je verovala da ta vozila stvarno postoje.
Možda paradoksalno, glavni razlog zašto ove aplikacije nisu uvek tačne je upravo sistem koji ih čini tako tačnim.
Završna reč
Google je velika kompanija a njegova aplikacija Google Maps je ako ne najbolja onda svakako najtraženija. Nema sumnje da će iz Alfabeta da nastave da je razvijaju i da teže da je učine što je moguće tačnija.
Ali sve dok ne postoji način da se predvide nepredvidivi događaji kao što su nesreće ili loše vreme, verovatno je nemoguće postići potpunu tačnost.
Nemojte da izbegavate korišćenje aplikacija za navigaciju ali oslonite se i na vaš smisao za orjentaciju, vozački instikt i zdravi razum. Možda i više nego na aplikacije.