Najčešće greške tokom noćnih vožnji
Vožnja noću nije ista kako vožnja danju. Tokom noći je povećan rizik od mogućih incidenata i saobraćajnih nezgoda bez obzira da li je autoput ili ulica u gradu osvetljena ili ne.
Statistički podaci pokazuju da je broj smrtnih slučajeva tri puta veći u saobraćajnim nesrećama koje se dogode noću.
Faktori i rizici koji utiču na vožnju (brzina, vidljivost na putu, vremenski uslovi, klimatski faktori, dejstvo alkohola i psihoaktivnih supstanci na vozače, ispravnost vozila, itd) noću su daleko izraženiji nego danju.
Malo iznenađenje možda da bude podatak da je noćna vožnja opasnija u velikim gradovima u odnosu na otvorene puteve. Razlog tome je što je u gradovima noću saobraćaj pojačan.
Velikom broju incidenata tokom noćnih vožnji doprinose i neke relativno česte greške koje rade kako iskusni vozači, tako i početnici. Da pogledamo koje su to greške:
Greške tokom noćnih vožnji
Vožnja sa „dugim“ svetlima
Kako bi se sprečilo zaslepljivanje drugih vozača prednja svetla treba da budu pravilno podešena i po visini i po pravcu. Nažalost, retki su vozači koji redovno balansiraju svoja svetla, a sve su ređi i oni koji ih pravilno koriste.
Naime, kada vozač primeti vozilo koje mu se približava iz suprotnog smera, pitanje zdrave logike je da „obori“ svoja duga svetla kako ne bi zaslepio drugog vozača. Zaslepljeni vozač može da izgubi kontrolu, da izleti sa puta ili da direktno udari u vozilo koje ga je zaslepilo.
U pored zdrave logike, svako od nas može da posvedoči da postoje vozači koji uopšte ne obaraju svoja prednja svetla i na taj način dovode i sebe i druge u opasnost.
Štaviše, dugačka svetla treba da se koriste (samo) na otvorenim putevima kada niko ne dolazi iz suprotnog pravca, a nikako ne sme da se koriste u gradovima (što je uostalom i zakonom zabranjeno).
Prevelika brzina
Noću je saobraćaj ređi, što prosto „vuče“ vozače da nagaze po gasu. Ista ona statistika kaže da je prebrza vožnja noću glavni razlog za teške nesreće sa ljudskim žrtvama.
Ovi i ovakvi vozači ne uzimaju u obzir smanjenu vidljivost i sporije reflekse. Može se desiti da neko hoće nabrzinu da pređe put. Ili da pretrči pas ili mačka. Posebno rizična kategorija su teško primetljivi biciklisti koji u odsustvu biciklističkih staza voze kolovozima, a nisu adekvatno osvetljeni.
Zato ne rizikujte, noću (uostalom kao i danju) vozite umerenim i razumnim tempom, ostavljajte veće rastojanje između automobila ispred vas, vodite računa o saobraćaju, semaforima i saobraćajnim znacima. Ima vremena, stići ćete na vreme.
Korišćenje mobilnog telefona
Pričanje, slanje i čitanje poruka na mobilnim uređajima je velika distrakcija i danju, a posebno noću. Mlađi vozači toku noći koriste svoje telefone čak i više, zbog dogovanja oko mesta i vremena izlaska.
Ako već morate da koristite telefon, onda obavezno koristite hand free opciju.
Osim skretanje pažnje sa vožnje zbog čitanja poruka ili pričanja, mobilni uređaji nose još jednu opasnost: u potpunom mraku vozila, iznenadna i jaka svetlost sa displeja može u trenutku da zaslepi vozača.
Iscrpljenost
Noćna vožnja je za svakog vozača fizički i psihički iscrpljujuća. Posebno ako se nadoveže na dnevnu vožnju, na primer ako se putuje na odmor na daleko more.
Biološki sat čoveka je podešen da noću spava a ne da bude iza volana.
Zato su česte i duže pauze neophodne, a ako vas umor obhrva stanite i odspavajte malo. Bolje malo zakasniti nego voziti umoran. Nije slučajno što se vozači na noćnim linijama menjaju, dok jedan vozi drugi drema.
Posebno je noćna vožnja teška za vozače sa slabijim vidom. Smanjena vidljivost i jaki snopovi svetla zamaraju njihove oči i crpe im energiju. Ukoliko uporno nastave da voze, na njihovim očima mogu da se pojave i oštećenja poput pojave sušenja oka (zbog slabije produkcije suza), konjuktivitus, erozije na rožnjači, itd. Potrebna je redovna poseta oftamologu, a ako su vam oči previše osetljivi, bolje da ne vozite noću.
Vožnja u pripitom stanju
Alkohol usporava reflekse i vreme reagovanja i vodeći je razlog za izazivanje saobraćajnih nesreća. U svim državama vozačima je zabranjeno da konzumiraju alkohol i psihoaktine supstance, to se smatra za krivično delo i strogo se kažnjava.
Ako se pitate zašto smo ih izdvojili, to je zato što se noću više pije. Tu su izlasci, slave, svadbe, rođendani, punoletstva; većina tih slavlja se završava u noćnim satima. Kada je vožnja i onako otežana.
Ukoliko ste popili bolje da ne vozite. Bolje da iznajmite vozilo sa vozačem ili da pozovete taksi.
Ali to i sami znate.
Umesto zaključka
Vožnja noću je iscpljujuća i naporna, ali ne može se izbeći. Ovim tekstom nemamo nameru da vas ubedimo da uošte ne vozite noću, nego da budete svesni rizika i opasnosti i da preduzmete potrebne predostrožnosti kako ne biste pravili greške.
Pre vožnje ne zaboravite da pripremite svoje vozilo za noćnu vožnju – očistite prednja i zadnja svetla, retrovizore, žmigavce, šoferšajbnu i ostale prozore. Prljavi prozori reflektuju svetlost od farova drugih vozila i stvaraju bljeskove. Isto kao i kapljice kiše, zato pogledajte i brisače.