Zašto poruke poput: „Neko te voli – vozi pažljivo“, uglavnom nemaju efekta
Poslednjih desetak godina, svuda po svetu, na autoputevima se susrećemo sa porukama: „Neko te voli – vozi pažljivo“, ili: „Ostani živ – ne šalji SMS dok voziš“, ili: „Dajte krv na pravi način – ne na autoputu“, itd. Postavljaju se uglavnom iznad ili pored autoputeva, neretko blizu naplatnih rampi, a sve u cilju opominjanja vozača da voze pažljivije i bezbednije. Nažalost, ovakve poruke uglavnom nemaju efekta, a zašto, pokušaćemo da objasnimo u ovom tekstu.
Na šta se najviše odnose ove poruke?
Pa, najveći deo ovih poruka odnosi se na upotrebu mobilnog telefona za vreme vožnje, jer to je i dalje jedan od najčešćih uzroka saobraćajnih nezgoda sa smrtnim ishodom. Ovo je izuzetno ozbiljan problem koji svakodnevno ubija na hiljade ljudi, ranjava daleko više i pravi milione eura materijalne štete. O medicinskim troškovima, pravnim taksama i premijama osiguranja i da ne govorimo. Ali verujemo da u korenu ovakve, nebezbedne vožnje, leže mnogo dublja pitanja koja niko ne postavlja.
Svi mi mislimo da smo prilično dobri vozači, dok nam se ne dogodi nešto što smo mislili da nama nikada ne može da se dogodi. A dovoljno je da tako nešto samo pomislimo, pa da život nađe načina da nas ubedi u suprotno.
Šta je „Roadcraft“?
Neverovatno je koliko potencijalnih opasnosti ima u jednoj sasvim mirnoj gradskoj četvrti, a o uglavnom zagušenom centru grada i da ne govorimo. Zato je u Velikoj Britaniji 1950-ih razvijena napredna obuka za profesionalne vozače pod nazivom „Roadcraft“ (ili u prevodu „drumski zanat“), da bi se smanjile prvenstveno policijske nesreće tokom odgovora na hitne pozive. A znate i sami kako u takvim slučajevima voze i policijske službe, ali i hitna pomoć ili vatrogasci, dakle vozila pod rotacijom.
„Roadcraft“ podučava neverovatno visoke standarde percepcije opasnosti, svesti o situaciji i specifične sekvence određenih zadataka u vožnji, kako bi se održalo stalno iščekivanje, fokus i komunikacija sa ostalim učesnicima u saobraćaju. Oni koji su prošli takvu obuku, kažu da ih je to iskustvo, kao vozače, promenilo zauvek, jer učenje na šta sve treba paziti u toku vožnje i kako kontinuirano predviđati svaki mogući rizik, uopšte nije lako.
Bez takve vrste razumevanja, koliko je vožnja zaista težak zadatak, nemamo merilo pomoću kojeg bismo mogli da izmerimo koliko nam ometanje (naročito od strane današnjih pametnih telefona) oduzima sposobnost da ostanemo skoncentrisani i oprezni. Nažalost, takvih stvari prosečni vozači nisu svesni, bez obzira da li voze svoje, ili vozilo iznajmljeno kod neke od rent a car agencija poput Autorent-a.
A postoje i drugi faktori
Postoje, naravno. Na primer, piloti vojnih aviona naučeni su kako da traže i sagledavaju stvari na posebne načine koji prevazilaze prirodne evolucione slabosti koje ima naše čulo vida, kao i mogućnost koncentracije i obrade informacija u mozgu.
Ono što oni uče na obuci za letenje, ne uči se nigde drugde, niti se bilo šta slično, prilagođeno vožnji automobila, pominje u obuci vozača u auto školama. A možda bi trebalo, zato što su te neke tehnike ključne za razumevanje kako možemo gledati na pešaka, motociklistu, prikolice kamiona i ostale učesnike u saobraćaju, ključne za bezbednu vožnju.
Šta kaže nauka?
Ogroman broj društvenih nauka decenijama se bavio zapanjujućom pogrešnosti ljudskog rasuđivanja, preteranim samopouzdanjem, lošim pretpostavkama, percepcijom rizika i pamćenjem. Poruke koje viđamo na autoputu, poput one u naslovu ovog teksta, upravo su posledice ovih studija.
Druge naučne studije pokazale su koliko su ozbiljna naša ograničenja u koncentraciji i percepciji, za koja se ispostavilo da su mnogo kraća nego što većina nas misli. Ponekad, to je maksimalno 20-30 minuta! Takođe, često nismo svesni ni stepena umora i sposobnosti da se fokusiramo na više od jedne stvari u isto vreme. Da ne pričamo o onim trenucima kada u alkoholisanom stanju sednemo za volan misleći da ta jedna čašica više neće uticati na našu vožnju.
A zašto ne?
Iako možda ne osećamo da moramo da budemo baš toliko skoncentrisani na vožnju automobila kao što je to kontrolor letenja, koji upravlja putanjama više mlaznih aviona koji prevoze hiljade putnika, hajde da razmislimo o dve stvari:
#1. Zašto ne bismo bili skoncentrisani, budući da životi na zemlji nisu ništa manje važni od onih u vazduhu?
#2. Nije realno reći ljudima da treba da voze bez ometanja, jer je to na mnogo načina fizički i psihički nemoguće.
Možda bi efikasnija taktika bila da se ljudi na prvom mestu osveste o pravoj prirodi problema, a onda poduče o prevazilaženju ovih prirodnih nedostataka. Ovo se može učiniti odgovarajućim obrazovanjem, obukom o navikama, podrškom i kampanjama za podizanje javne svesti.
I na kraju, ali ne i manje važno...
Ometanje je uzrokovano intenzivnom željom da se bavimo svojim pametnim telefonima i elektronskim uređajima. U više navrata, u raznim studijama je dokazano da ovo nije samo pitanje volje i karaktera, već fiziološki podsticaj, pošto upotreba ovih uređaja pokreće naš mozak da nas nagradi oslobađanjem male količine dopamina, koji je neurotransmiter za dobro raspoloženje.
Koliko god se trudili, ovu biološku činjenicu ne možemo izbeći, i vreme je da je prihvatimo i smislimo pravo rešenje za ono što ona zaista jeste, umesto da samo govorimo ljudima „ne činite to“. Jer i odrasli ljudi su ponekad kao deca, ako im kažete da nešto ne rade, uradiće upravo to, i to više puta! To je tako svuda u svetu, a da ne pominjemo naš dobro poznati, srpski inat! A na kraju krajeva, i same poruke na bilbordima iznad i pored autoputa skreću nam pažnju i remete koncentraciju, tako da čitava ta stvar pada u vodu.
Budite pažljivi, bez obzira da li vozite svoje, službeno ili vozilo iznajmljeno kod neke rent a car agencije kao što je Autorent. Čuvajte i sebe i druge. Da, neko vas definitivno voli i nekome biste sasvim sigurno nedostajali kada bi vam se, ne daj Bože, nešto dogodilo, ali radite to bez da vas iko opominje. Zbog sebe, zbog bližnjih, zbog ostalih učesnika u saobraćaju koji bi takođe nekome nedostajali.
A nama još samo preostaje da vam u ime cele agencije Autorent poželimo srećan put!