10 loših vozačkih navika
Svaki vozač će vam reći da ima poneku lošu naviku u vožnji. Navike (i one dobre i one loše) se lako ušunjaju, a veoma je teško osloboditi ih se. U početku izgledaju male i bezopasne, ali mogu da budu i veoma opasne kako za vozača, njegove saputnike i ostale učesnike u saobraćaju, tako i za vozilo koje zbog njih postaje podložnije oštećenjima i kvarovima.
Koje su najčešće i najopasnije loše navike tokom vožnje? Nabrojaćemo sledećih deset:
1. Nevezivanje sigurnosnog pojasa
Iz nekog razloga, neki ljudi su spremni čak i da plate kaznu samo da ne vežu pojas. Tačno je da sigurnosni pojasi mogu da stežu i da smetaju, da budu pomalo neudobni, ali oni sprečavaju ozbiljna povređivanja i posledice sudara i naglih kočenja. (Ne)vezivanje pojasa zaista može da bude pitanje života ili smrti, saobraćajne statistike su tu veoma jasne. Zato potrudite se da razvijete i steknete dobru naviku vezivanja pojasa.
2. Nedavanje žmigavaca
Neki vozači zaborave, neki drugi ih namerno ne koriste smatrajući da mogu da voze i bez njih, treći jednostavno nemaju naviku da koriste svoje žmigavce. Ali još uvek niko ne može da čita misli i veoma je opasno skrenuti ili promeniti traku na putu, krenuti u preticanje ili stati pored puta bez uključenog žmigavca. Žmigavcima vozač signaizira svoje namere ostalim učesnicima u saobraćaju. Zato, čak i ako nema nikog oko vas, dajte žmigavac, tako ćete steći naviku da ih koristite.
3. Zastrašivanje pešaka i biciklista
Neki vozači se osećaju veoma moćno kada se nalaze iza volana i uopšte ne obraćaju pažnju na slabije od sebe, posebno ne na pešake i bicikliste. Zaboravljaju da su i oni učesnici u saobraćaju, sa svim pravima i obavezama, i da treba da im se da potrebna pažnja i dovoljno prostora. Koliko god se žurili, izbegavajte da da vozite preblizu njih, nemojte naglo da kočite i ubrzavate dok pokušavaju da se provuku između vozila, a posebno nemojte da vičete, pretite i frustrirano da mašete rukama prema njima, pa čak i kada pogreše.
4. Ne održavanje pravilnog rastojanja
Neki vozači vole da “zalepe” svoj branik sa vozilom ispred. Osim što na taj način vozač ispred može da se preplaši i “natera” na grešku, ova veoma, veoma ružna navika je i opasna. Ako vozilo ispred mora naglo i neočekivano da zakoči, nije sigurno da vozač koji preblizu vozi iza njega, ima dovoljno vremena da se bezbedno zaustavi.
5. Naglo kočenje
Pravilo bezbedne i udobne vožnje: kada vidite da zbog semafora, pešačkog prelaza, blizine škole, itd., morate da se zaustavite, uradite to na vreme, polako smanjite brzinu i meko zakočite. Kočenje u poslednjem trenutku ne daje drugim učesnicima dovoljno vremena da prilagode svoju brzinu. Da ne pričamo o tome da prečesta jaka i nagla kočenja oštećuju i habaju kočnice, pa morate ranije da ih menjate.
6. Prebrzo startovanje
Isti ljudi koji naglo koče, vole da naglo i startuju svoja vozila. Istina je da su nova sportka auta veoma brza i startna, ali ne morate da to stalno dokazujete. Prebrzi startovi osim što nisu bezbedni, oštećuju gume i kvačilo vozila. Tajna dobre gradske vožnje je prilagoditi ritam kretanja i održavati stabilan tok kretanja. Ništa ne vredi što pre krenuti da bi se ponovo čekalo na narednom semaforu, tako se ne dobija na vremenu.
7. Prečesta i prejaka upotreba sirene
Ružna navika koja kod nekih vozača ostaje za ceo vozački vek. Oni na svaki napad nervoze, besa i frustracije reaguju tako što pritisnu sirenu. Sirena treba da se koristi samo kada je potrebno da se upozore drugi učesnici na neku opasnost - da su se zaneli i ne obraćaju pažnju na dešavanja, da prelaze ulicu van pešačkog prelaza, da će vraćajući u rikverc udariti u vas, i slične stvari.
8. Korišćenje mobilnog telefona
Loša navika koja je postala neverovatno česta i opasna. Pričanje, provera mejla, objave na društvenoj mreži ili kuckanje poruke, ma koliko kratko bilo, odvlači pažnju sa puta i smanjuje vreme reakcije. Postoje handsfree uređaji koji treba da se koriste, ali čak i tada samo ako mora da se odgovori na hitan poziv, a ne da se ćaskanjem prekraćuje dosada tokom vožnje.
9. Vožnja srednjom trakom
Na nekim autoputevima, bulevarima, većim i širim ulicama postoji srednja traka čija namena je za preticanje. Posle obilaženja sporijeg vozila korišćenjem srednje trake, potrebno je da se što pre vratite u svoju desnu traku. Ali, neki vozači je koriste za vožnju, neće da se sklone i na taj način ometaju druga vozila i ugrožavaju njihovu bezbednost.
10. Vožnja sa dugačkim svetlima
Još naprvim časovima vožnje, instruktori jasno napominju da su dugačka svetla veoma jaka i da zaslepljuju vozače koji dolaze iz drugog pravca. To znači da kada vam vozilo dolazi u susret, treba da oborite svoje farove i tek posle razmoilaženja da ih vratite na dugačka. Voziti stalno sa dugačkim svetlima je naravno prijatnije, vidi se dalje i jasnije, ali na taj način se drugi vozači ometaju, oni mogu da izgube pravac, da izlete sa puta ili da udare u vas.
Završna reč
Svako razvija svoj način vožnje, ali treba se stalno truditi da se razviju samo dobre navike, a ne loše. Loše navike mogu da oštete vozilo i da ugroze vašu i bezbednost drugih učesnika u saobraćaju.