Zanimljivosti 06 Nov Komentara: 0 Pregleda: 1936

Share it

Bez obzira na veliku pažnju koji proizvođaći vozila posvećuju bezbednosti i izdržljivosti svojih vozila, koliko god sigurnosnih sistema ugrađivali u njima, ljudsko telo je i dalje podložno povredama prilikom saobraćajnih nesreća.

Koje povrede su najčešće i najopasnije prilikom sudara?

Povrede glave

Povrede glave nastaju usled udaranja glave u čvrste predmete. U ove povrede spadaju frakture i mehaničke povrede različitog intenziteta kostiju lobanje i lica, posekotine od slomljenog stakla, opekotine, prevelik trzaj glave usled sudara odpozadi i sl.

Simptomi povreda glave mogu da budu česte i dugotrajne glavobolje, ukočenost i grčevi u vratu, uklješteni nervi, nemogućnost okretanja glave, utrnutost u gornjem delu tela, itd.

Da bi se izbegli i ublažili povrede na glavi veoma je važno vezivanje sigurnostnog pojasa i naslon za glavu. Većina novih sedišta imaju ove naslone koji ublažavanju silu momenta koja se javlja prilikom sudara i sprečavaju da se glava previše pomera. Pravilan položaj sedenja je kada je glava poravnata sa vrhom naslona za glavu.

Povrede mozga

Prilikom teških sudara, može da strada mozak. Povrede mozga mogu da se kreću od lakših potresa mozga, do kome i trajnih oštećenja. Ove povrede mogu da utiču na kognitivne funkcije i motoričke veštine, kao na primer:

• Promene ponašanja i raspoloženja
• Poteškoće u govoru, pisanju i čitanju
• Gubitak fine motoričke koordinacije
• Mučnine
• Migrene
• Problemi sa koncentracijom

Lečenje moždanih povreda može da traje mesecima, pa i godinama, na žalost, mogu da ostanu i trajne posledice.

Povrede vrata i leđa

Povrede vrata i leđa su jedne od najčešćih povreda prilikom sudara. Tokom jakog udara, težina glave koja se naglo trza izaziva istezanje mišića na vratu i leđima. U povrede vrata i leđa spadaju: hernija kičmenih pršljenova, hiperekstenzija lumbalnog regiona kičme, oštećenje kičmene moždine, povreda krvnih sudova na vratu koji hrane mozak (što može da dovede do invaliditeta i smrti).

Povrede rebara i grudne kosti

Rebra se mogu povrediti prilikom jakog udarca u volan ili u drugi čvrst i težak predmet. I sam sigurnosni pojas može da ošteti rebra ukoliko se radi o frontalnom sudaru kada se velika sila prenosi na grudni koš. Rebra mogu da nastradaju i prilikom bočnih sudara ukoliko se vrata gurnu unutra.

Ako se desi fraktura grudnog koša, oštre ivice kostiju mogu da izazovu razna oštećenja mekih tkiva. Prilikom snažnih sudara može da pukne grudna kost, koja veoma teško i bolno zarasta, da dođe do povreda i nagnećenja pluća i međurebrenih mišića, itd.

Povrede oka

U ekstremnim slučajevima, frontalni udarac može da uzrokuje odvajanja mrežnjače oka (ablacija). Ablacija mrežnjače je ozbiljno stanje koje se teško leči i veoma lako može da dođe do slepila na jedno ili oba oka. Druge povrede oka uključuju mehaničke povrede rožnjače i unutrašnja krvarenja u očima.

Povrede unutrašnjih organa

Pri jakim udarima, telo trpi stres koji se prenosi na kosti i unutrašnje organe. Prilikom sudara najčešće stradaju:

• Jetra i slezina - ukoliko se desi ruptura slezine javlja se veoma obilno unutrašnje krvarenje
• Bubrezi su veoma osteljivi na udarce i lako može da dođe do  njihove kontuzije ili rupture
• Pluća - pluća se mogu povrediti usled udarca u volan, sigurnosni pojas ili vazdušni jastuk. U zavisnosti od jačine sudara može doći do pneumotoraksa (skupljanje vazduha između plućne maramice i pluća) ili hemotoraksa (skupljanje krvi između plućne maramice i pluća)
• Srce -  povrede srca su retke, ali jaki udari u predelu grudnog koša mogu da uzrokuju probleme u njegovom radu
• Creva – iako su dobro zaštićeni u unutšranjosti tela i oni mogu da budu povređeni i da dođe do unutarnjeg krvarenja
• Povrede kostiju i kičme – prelomi kostiju, a posebno kičme, su među najtežim povredama koja se dešavaju u sudarima
• Povrede krvnih sudova - ako se probije veća arterija ili vena, dolazi do unutrašnjeg krvarenja koje može da ugrozi život

Povrede unutrašnjih organa mogu da budu opasne po život i zahtevaju hitnu medicinsku intervenciju. Simptomi kao što su jaki bolovi, krvarenje, povraćanje ili otežano disanje, ukazuju na ozbiljne povrede koje moraju brzo da se saniraju kako bi se sprečile komplikacije.

Opekotine

Ukoliko se vozilo prilikom sudara zapali, vozač i putnici mogu da dobiju opekotine različitog stepena. Manje opekotine ruku i nogu nisu opasne, ali opekotine trećeg ili četvrtog stepena mogu da ugroze život ili da ostave trajne ožiljke.

Povrede ekstremiteta

Povrede ruku i nogu su među najčešćim povredama. U zavisnosti od težine sudara mogu da budu male (nagnečenja, modrice, manje posekotine) ili veoma ozbiljne (prelomi, iščašenja zglobova, povreda tetiva, itd.). Posebno su osetljive šake i prsti zbog velikog broja malih kostiju koje se lako lome.

Pri jakim frontalnim udarima, motor može da se pomeri nazad prema kabini i da prignječi stopala, potkolenice i kolena vozača.

Modrice, kontuzije i posekotine

Ove povrede nastaju usled udarca predmeta koji ulaze i lete kroz kabinu vozila. Nisu opasne po život, dublje posekotine mogu zahtevati šavove i ostaviti ožiljke.

Psihološke posledice

Osim fizičkih povreda, saobraćajne nesreće ostavljaju psihološke posledice na vozača, koje mogu da se jave odmah nakon nesreće, ali se takođe mogu razvijati tokom vremena.

Najčešće psihološke posledice sudara su:

• Traume, noćne more, flašbekovi, fobije, izbegavanje situacija koje podsećaju na nesreću, strah od vožnje, strah od sudara, osećaj krivice
• Post-traumatski stresni poremećaj (PTSP)
• Anksioznost i panični napadi
• Depresija, osećaj tuge, gubitak interesa za druženje, izolacija
• Problemi sa spavanjem
• Problemi sa koncentracijom i pamćenjem
• Gubljenje samopouzdanja i izbegavanje vožnje

Završne reči

Na kraju mora da se kaže da svi napori koji se preduzimaju da se poveća bezbednost i sigurnost vožnje donose rezultate. Prema statistikama broj saobraćajnih nesreća se smanjuje, kao i broj žrtava i povreda prilikom sudara. Ipak, ne treba se opuštati, treba biti svesan da rizik od neželjenih situacija i povreda još uvek postoji, i svaki vozač mora da da svoj dobrinos kako ne bi došlo do saobraćajne nesreće i povreda.  

Slike: Pexels i Piqsels